Institucionalna i sistemska saradnja ključ efikasne zaštite kulturnog nasleđa

14.10. 2024. Povodom Evropskih dana baštine 2024. “Rute, mreže, veze” održan je panel o umreženosti i saradnji u oblasti kulturnog nasleđa…

Učesnici panela bili su Hristina Mikić, Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije, Estela Radonjić-Živkov, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Beograd, Biljana Marinkov, kreativna preduzetnica “DekuPI” radionica i edukatorka za nematerijalno kulturno nasleđe i Zoran Stojačić, predsednik Udruženja Baštinar, Perlez.

Saradnjom do očuvanja nasleđa

Uvod u panel prestavljali su rezultati istraživanja o postojećoj umreženosti i saradnji u oblasti kulturnog nasleđa koje je sprovedeno u saradnji sa Stalnom konferencijom opština i gradova koja je animirala ispitanike kroz svoju mrežu saradnika.

U istraživanju je učestvovalo 122 ispitanika prema sledećoj strukturi: lokalne samouprave (49%), NVO i ustanove kulture (35%) i škole (10,5%).

Oko 92,5% ispitanika je u posledlje tri godine uspostavilo saradnju sa različitim akterima iz okruženja (privredom, turističkim organizacijama, ustanovama kulture, NVO, školama, opštinama i kancelarijama za lokalni razvoj, agencijama za regionalni razvoj itd). Saradnje se najčešće uspostavljaju unutar zatvorenih sistema i klastera. Tu se izdvajaju klasteri JLS i njihovih službi, kao i regionalne agencije, zatim NVO, ustanove kulture, i na kraju škole, ustanove kulture i nevladin sektor.

Reinovacija kulturnog nasleđa

Ispitanici su naveli da je najteže uspostaviti saradnju sa opštinama, zavodima i privatnim sektorom. Opštine i zavodi zbog svoje specifične funkcije, ne mogu uvek biti partneri civilnom sektoru, dok se za privatni sektor može reći da nije dovoljno zainteresovan za saradnju u oblasti zaštite kulturnog nasleđa. Iako se kulturno nasleđe veoma često apostrofira kao važan resurs lokalnog razvoja i brendiranja opština, stanje u praksi je drugačije. Idalje su objekti, naročito industrijskog nasleđa balast lokalnom razvoju i njihova zaštita nije u dovoljnoj meri prioritet javnih politika, niti interes privatnog sektora. Barijere koje stoje na putu boljoj saradnji prema navodima ispitanika su: na prvom mestu nedostatak finansija za veće projekte i uključivanje većeg broja aktera (52%), pasivnost zainteresovanih strana (20%) i percepcija ispitanika da je kulturno nasleđe isključiva nadležnost jedinica lokalne samouprave ili države (20%). Naviše se saradjuje u oblasti prezentacije i interpretacije kulturnog nasleđa (oko 50% ispitanika), a najmanje u oblasti konzervacije i urbanističkog planiranja (manje od 7% ispitanika).

Imajući u vidu ove nalaze učesnici panela diskutovali su svoja iskustva i oblike saradnje u oblasti kulturnog nasleđa (materijalnog i nematerijalnog), kao i izazove sa kojima su se suočavali u ovim procesima. U zanimljivoj, živoj i argumentovanoj diskusiji oni su izneli sledeće zaključke:

Saradnju između zainteresovanih strana treba uspostavljati sistemski i dugoročno, pri čemu značajnu ulogu treba da imaju profesionalci i stručnjaci, kreativni preduzetnici, kao i privatni i civilni sektor koji može biti ključan faktor promocije i uključivanja kulturnog nasleđa u procese održivog razvoja.
Podrška privatnim inicijativama mora da bude sistemska i dugoročna, jer one doprinose zaštiti i očuvanju kulturnog nasleđa. Zaštita i revitaliizacija starog mašinskog milna u Perlezu, pokazuje kako privatna inicijativa može mobilisati razne aktere i dati novi duh, kao i kulturni i turistički život malim mestima;
U okviru javnih politika koje tangiraju kulturno nasleđe privatni i civilni sektor moraju biti prepoznati kao akteri ovog sistema, a adekvatnim merama kulturne i ekonomske politike i podržane njihove inicijative i akcije (npr. dugoročno sufinansiranje projekata rehabilitacije kulturnog nasleđa u vlasništvu privanih lica ili inicirani kao privatne inicijative, poreske olakšice, korišćenje drugih stimulativnih ekonomskih i pravnih instrumenata);
Mobilizacija i uključivanje lokalne zajednice ključna je karika u održivoj zaštiti kulturnog nasleđa;
Kulturno (a naročito industrijsko) nasleđe je važan resurs za stvaranje autentičnih kulturnih izaraza na lokalnom nivou i reinovaciju kolektivnog sećanja i kroz različite mehanizme treba podsticati inicijative čiji je cilj revitalizacija i reinovacija industrijske baštine.
Saradnja različitih zainteresovanih strana je ključna u očuvanju nasleđa i u ovim odnosima saradnje značajnu ulogu treba da ima lokalna zajednica, umetnici, kreativni preduzetnici i privatne inicijative.

Događaj je realizovan u organizaciji Instituta za kreativno preduzetništvo i inovacije.

Fotografije: IKPI, privatna arhiva, List Zrenjanin.