Prof. Mikić na panelu u Privrednoj komori Srbije: Živeti za i od umetnosti

Na panelu su učestvovali: Ana Stanić, Udruženje za kreativnu industriju PKS (moderatorka), prof. dr Hristina Mikić, Univerzitet Metropolitan, Željko Vasić, Grupacija muzičkih izvođača i muzičkih autora PKS, Ksenija Marinković, Asocijacija umetničkih galerija Srbije i Igor Jovičić, Savez estradnih umetnika Srbije

Sekretarka Udruženja za kreativnu industriju, Vida Samardžić, pozdravila je prisutne i najavila učesnike panela čiji je domaćin Grupacija muzičkih izvođača i muzičkih autora. Panel je započet razgovorom sa Prof. dr Hristinom Mikić koja ima izuzetno iskustvo u radu na rešavanju problema oporezivanja umetnika: „Bernskom konvencijom o zaštiti književnih i umetničkih dela prepoznata je specifičnosti umetničkog stvaralaštva i njegov značaj za kulturni i ekonomski razvoj. Njom je identifikovana neophodnost razvoja ekonomskih mera za podršku umetničkom stvaralaštvu, posebno razvoj fiskalnih instrumenata.“ Dr Mikić je navela da je osamdesetih godina UNESKO doneo preporuke o statusu umetnika za svoje članice kako bi zaštitile umetnike i podsticale kulturni razvoj. Takođe je navela da je neophodno uvesti poreske olakšice za stimulaciju umetničkog stvaralaštva pored direktnih državnih davanja, jer država već sada ne može da prati dinamiku razvoja kreativnog sektora.

Jedna smo od retkih zemalja kojima je praksa plaćanje poreza i doprinosa na svaki pojedinačni prihod koji se ostvari, većina zemalja Evrope je već prestala sa tom praksom. Ana Stanić je kao primer dobrog rešenja iz okruženja navela rešenja koja su na snazi u Republici Hrvatskoj, dok je Igor Jovičić, generalni sekretar SEMUS, naveo da je neophodno da se usklade poreske politike sa kulturnom politikom Republike Srbije koja je jasno navedena u članu 3. Zakona o kulturi gde se garantuje ravnopravnost rada svih subjekata u kulturi (stav 9), podsticanje raznolikosti kulturnih izraza (stav 6) i podsticanje razvoja međunarodne saradnje i razmene u kulturi, mobilnosti umetnika i prihvatanja dobrih praksi, u cilju jačanja kreativnosti i inovativnosti aktera u kulturi (stav 14).

Ksenija Marinković je navela širi dijapazon poreskih mera u vidu poreskih olakšica koje mogu stimulisati razvoj umetničkog tržišta, poput smanjenja poreske stope na promet umetničkiim delima,  priznavanja ulaganja u umetnička dela kao poslovni rashod kompanija, i obavezna izdvajanja za umetničko opremanje novoizgrađenih objekata.

Zaključeno je da se radi boljeg razvoja kultrunog sektora prvenstveno mora raditi na poboljšanju statusa slobodnih umetnika i regulativama koje se bave njihovim poslovanjem, oporezivanjem i prihodovanjem kako bi ceo sektor mogao doprineti kulturnom razvoju i identitetu Republike Srbije. Pored umetničkih udruženja na novim inicijativama neophodna je saradnja sa institucijama Republike i privrede uz već vidnu podršku Privredne komore Srbije.