Fer praksa nedostajući okvir za kvalitetan kulturni razvoj
30.12. 2024. Povodom lansiranja Povelje o pravičnoj kulturi održan je razgovor “Povelja o fer kulturi: globalna nastojanja, lokalne prakse”…
Učesnici panela bili su: dr Hristina Mikić, prof. finansija i kreativne ekonomije i direktorka R&D u Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije, dr Aleksandrija Ajduković, prof. fotografije i bivša koordinatorka grupe za fer praksu, Bojana Lukić samostalna umetnica i bivša članica grupe za fer praksu i mr Miodrag Vargić, samostalni umetnik i bivši član grupe za fer praksu.
Globalna nastojanja
Početkom septembra lansirana je Povelja o pravičnoj kulturi kroz participativni proces koji je inicirala i koordinirala Nemačka kancelarija za saradnju sa Uneskom. Ova povelja daje okvir i definiše principe fer prakse koje bi trebalo adaptirati i implementirati u raznim državama kako bi se osigurao pravičan i održiv razvoj kreativnog sektora. Ovi principi utiču na novo oblikovanje kulturne politike, naročito u njenom ekonomskom delu. Potpisivanjem povelje subjekti se obavezuju da će oživeti njene principe i promovisati njihovo široko znanje i usvajanje.
Ova Povelja se oslanja na postojeće međunarodno pravo, posebno na Uneskovu preporuku o statusu umetnika iz 1980. godine, Uneskovu Konvenciju o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza iz 2005. godine, Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, druge relevantne međunarodne zakone, uključujući WIPO i ILO konvencije i standarde, kao i na agendu Ujedinjenih nacija za održivi razvoj. Povelja se sastoji od osam ključnih prinicipa koji čine širi okvir za uspostavljanje i razvoj pravične kulture. To su: 1) dostojanstveni uslovi rada i pravična naknada 2) pristup raznolikim kulturnim izrazima i resursima 3) nediskriminacija i rodna ravnopravnost 4) lokalni razvoj 5) pristup tržištu 6) digitalna ravnopravnost i etika 7) poštovanje okoline 8) javna i potrošačka svest.
Povelja o pravičnoj kulturi poziva na potpisivanje i učešće sve zainteresovane aktere uključujući vlade, druge javne organizacije, privatne kompanije, predstavnike civilnog društva, umetnike, kreativce, druge kulturne radnike, kao i pojedinačne građane. Potpisivanjem ove Povelje o pravičnoj kulturi, ateri se obavezuju da će podržavati njene ciljeve i principe, da će je sprovoditi ili pravno prevesti po potrebi, i da će doprineti nastanku i jačanju međunarodnog pokreta pravične kulture.
Da su pojedini umetnici percipirali nadolazeće promene u polju fer prakse, govori i činjenica da je pre četiri godine formirana Radna grupe za fer praksu koja je pokrenula inicijativu za definisanje i implementaciju fer prakse na nacionalnom nivou, kroz perspektivu kulturne politike, kao i na nivou profesionalnih standarda na umetničkom tržištu. Radna grupa je iznedrila nekoliko predloga za implementaciju fer prakse kod nas:
Izmenu člana 56. Zakona o porezu na dohodak građana i to tako što se povećavaju normirani troškovi za stvaranje autorskih dela. Na taj način nominalno poresko opterećenje u intervalu 30%-60% (efektivno od 35% do 50%) biće smanjeno na 7-10% od bruto naknade koja se isplaćuje autorima. Predloženom izmenom otklanjaju se postojeće otežavajuće okolnosti u ostvarivanju opšeg interesa u kulturi propisanog članom 6. Zakona o kutluri stav 1, 3 i 25, loši uslovi za rad domaćih autora, kao i nerazumni troškovi za javne ustanove u kulturi koje ova lica veoma često angažuju. Postojeći sistem oporezivanja generiše ekonomske nejednakosti i poreski je nepravičan za one koji rade u umetnosti, nauci i kulturi, jer se zasniva na pristupu u kome se različit poreski teret razrezuje u zavisnosti od toga kako lice obavlja kulturnu delatnost – samostalno, u svojstvu preduzetnika ili pravnog lica, a ne u donosu na njegovu ekonomsku snagu. Takav pristup je u suprotnosti sa ciljevima kulturne politike Ministarstva kulture, kao i načelima kulturnog razvoja propisanim članom 3. Zakona o kulturi. Naime, njima se garantuje ravnopravnost rada svih subjekata u kulturi (stav 9), podsticanje raznolikosti kulturnih izraza (stav 6) i podsticanje razvoja međunarodne saradnje i razmene u kulturi, mobilnosti umetnika i prihvatanja dobrih praksi, u cilju jačanja kreativnosti i inovativnosti aktera u kulturi (stav 14).
Brisanje stava 2. u članu 56. Zakona o porezu na dohodak građana koji je izmenama iz maja 2021. predvideo da autori iz oblasti umetnosti, nauke i kulture ne mogu da koriste ni postojeće normirane troškove ukoliko prihode ostvaruju iz inostranstva i porez plaćaju samooporezivanjem. Ovakav pristup onemogućava stvaraocima iz Srbije da se uključe u međunarodne umetničke i kulturne tokove, što je u suprotnosti sa članom 3. Zakona o kulturi (stav 14) i načelom kulturnog razvoja koji se tiče podsticanja razvoja međunarodne saradnje i razmene u kulturi, mobilnosti umetnika i prihvatanja dobrih praksi, u cilju jačanja kreativnosti i inovativnosti aktera u kulturi.
Uvođenje određenih dimenzija fer prakse u konkurse Ministarstva kulture u delu koji se odnosi na utvrđivanje i plaćanje pravične naknade za izlaganje radova vizuelnih umetnosti u nekomercijalnim javnim prostorima.
Mrtvo slovo na papiru
Od pomenutih predloga samo je delimično realizovan treći predlog u vidu implementacije ove preporuke u raspise javnih poziva koje oglašava Ministarstvo kulture, što ostavlja slobodu izbora podnosiocima projektnih predloga.
Ostali predlozi ostali su na nivou „mrtvog slova na papiru” dospevši do kabineta tadašnje premijerke i pisarnice ministarstva finansija, a da na njih niko nije ni odgovorio. Retrospektiva pokušaja da se uvede fer praksa u domaće institucionalno okruženje može se pročitati u osvrtu Nikoletić, D. (2021) Umetnici i donosioci odluka: pionirski pokušaj zagovaranja fer praksi u Republici Srbiji.
Radna grupa za fer praksu prestala je sa radom pre dve godine, ali njeni članovi su nastavili sa zagovaranjem ovih načela na individulanom nivou i jačajući svest svojih kolega – umetnika o njihovim ekonomskim pravima. Nasuprot Srbiji koja ne pokazuje interesovanje za jačanje fer prakse u kulturnoj politici, u drugim zemalja došlo je do različitih unapređenja. Svima njima je zajednička visoka svest o pravičnom i održivom razvoju kreativnog sektora, kao i poboljšanju uslova za umetničko i kreativno stvaralaštvo, naročito ranjivih kateogrija. Tako na primer, Holandija i Finska su uvele obavezujuće norme za fer praksu, Malta radi na uvođenju njenih principa, dok je najdalje otišla Kanada, u kojoj je fer praksa zakonsko rešenje.
Imajući u vidu razgovor, učesnici su zaključili da je neophodno u budućnosti sprovesti sledeće aktivnosti kako bi se osigurao kvalitetan, pravičan i održiv razvoj kreativnog sektora i kvalitetniji kulturni razvoj :
- Potpisivanje Povelje o fer kulturi i prihvatanje njenih načela u svakodnevnom kulturom i umetničkom radu i praksi.
- Usaglašavanje etičkih kodeksa umetničkih udruženja sa poveljom o fer kulturi.
- Uključivanje fer prakse u pravilinik o sufinansiranju projekata iz oblasti kulture koje propisuje i donosi Ministarstvo kulture, umesto preporuke u raspisu javnih poziva. Time bi fer praksa postala kriterijum za procenjivanje finansijskog kapaciteta podnosilaca projekata na svim nivoima vlasti.
- Kreiranje priručnika koji umetnicima može omogućiti da se upoznaju sa fer praksom i načinima njene implementacije kroz radne ugovore ili angažmane.
- Kontinuirani dijalog sa donosiocima javnih politika i umetnicima po pitanju unapređenja njihovog profesionalnog položaja i implementacije fer prakse.
- Usvajanje izmena Zakona o porezu na dohodak građana koji je predložen jos pre 2 godine, a koji predviđa smanjenje poreskog opterećenja na prihode koji se ostvaruju od autorskih dela.
Događaj je realizovan u organizaciji
Instituta za kreativno preduzetništvo i inovacije i njegov snimak možete pogledati ovde.
Foto: IKPI, privatna arhiva.