Edukacija ključna za transformaciju kreativne ekonomije i uspostavljanje fer kulture i prakse
20.09. 2025. U okviru pratećeg programa MODIACULT 2025 Uneskove konferencije o kulturnim politikama i razvoju, 19. septembra 2025. održao se razgovor o ekonomiji kulture nove generacije koja se bazira na pravičnošću i kretivnosti sa svrhom. Učesnici ovog razgovora bili su dr Hristina Mikić, Ardjana Shehi Kalo, Practicing Lawyer in Albania i izvršni direktor Fondacioni Kalo Art, prof. dr Edin Jašarović, dekan, Fakultet dramskih umetnosti, Cetinje i prof. dr Aleksandrija Ajduković, Fakultet za medije i komunikacije, multimedijalna umetnica.
U zanimljivom i dinamičnom razgovoru učesnici su diskutovali o konceptu „kreativne ekonomije sa misijom“ i značaju fer praksi u kulturnom i kreativnom sektoru. Govornici su podelili svoja viđenja i iskustva u vezi sa primenom fer praksi u kulturnoj ekonomiji, pravnom i političkom okviru, kao i izazovima sa kojima se suočavaju.
Koncept fer (prakse) kulture i njegova primena u kreativnom sektoru
• Prof. Hristina Mikić podelila je zanimljiva saznanj o istorijskom razvoju fer prakse, kao i njenoj primeni danas. Ona je istakla da je kreativna ekonomija sa misijom model njene transformacije i da prevazilazi samo stvaranje kulturnih i ekonomskih vrednosti. Ona koristi kreativnost, umetnost i inovacije kao alate za društveni napredak, održivost i inkluzivan razvoj. Njena svrha nije samo podrška umetnicima i kreativnim aktivnostima, već i rešavanje šire društvenih izazova, kao što su jednakost, odgovornost prema životnoj sredini, kulturna raznolikost i dobrobit zajednice. U središtu kreativne ekonomije sa misijom nalazi se kultura fer (praksi).
• U Evropi fer praksa je još uvek u povoju, i nema jaku transformativnu moć. Na uzorku 21 evropske države, mogu se uočiti tri modela imeplementacije fer prakse i rute transfomracije kreativne ekonomije: politike zasnovane na konceptu blagostanja i posledično kreativne ekonomije- fer prakse se sprovode direktnim ekonomskih instrumentima putem javnih subvencija, garantovanog otkupa umetničkih dela, ublažavanja tržišnih anomalija, umetničkih penzija i mehanizama socijalnog osiguranja. Politike orejntisane na radna prava – fer praksa se ostvaruje kroz zaštitu kulturnih prava i očuvanje raznolikosti kulturnih izraza i tržišno orijentisane kulturne politike I posledično kreativna ekonomija – fer praksa se sprovodi kroz tržišne mehanizme – etiku poslovnog ponašanja i zaštitu intelektualne svojine i njenu eksploataciju.
Fer prakse u kulturnom i kreativnom sektoru
• Pravnica i izvršna direktorka Fondacija Kalo Art, Ardijana Seši Kalo govorila je o pravnoj osnovi i značaju fer praksi, uključujući dostojne uslove rada, pravičnu naknadu i zaštitu autorskih prava za kulturne radnike. Ona je ukazala da je za važno dalje razrađivanje i unapređenje postojećeg zakonodavstva kako bi se uvele jasne odredbe za zaštitu socijalnih i ekonomskih prava kulturnih radnika. Takođe je potrebu za aktivnostima podizanja javne svesti, kako bi umetnička zajednica bila edukovana o svojim pravima i uključena na pravi način u umetničko tržište.
Fer prakse u kulturnoj politici i obrazovnom sistemu
• Profesor Edin Jašarović predstavio je stanje kulturne politike i kreativne ekonomije u Crnoj Gori, ističući izazove i praznine u sprovođenju fer praksi. Ključni problemi u Crnoj Gori su nedostatak raznovrsnih javnih konkursa za finansiranje, neujednačen razvoj kreativnih sektora i potreba za politikama zasnovanim na istraživanjima. Prof. Jašarović predlažio je rešenja poput kontinuiranog programiranja, inicijativa za otkrivanje talenata i interdisciplinarnog pristupa razvoju politika, kroz integrativne, participativne i preduzetničke modele. Takođe je naglasio i značaj reforme obrazovnog sistema, kako bi studenti bili bolje pripremljeni za praktične i pravne aspekte kulturne ekonomije.
Iskustva iz Srbije
• Prof. Aleksandrija Ajduković podelila je iskustvo radne grupe za fer praksu, koju je osnovalo Udruženje likovnih umetnika Srbije. Kako je ona naglasila, cilj grupe bio je rešavanje i regulisanje nepoštenih praksi, kao što je izostanak honorara za izložbe, putem izmena zakona, etičkih kodeksa i međunarodne saradnje. Nasuprot, razvijenim pravnim alatima za njihovu primenu, suočili su se sa izazovima u sprovođenju predloga zbog zastarelog regulatornog okvira u Srbiji.
Zaključci i preporuke
- Diskusija je istakla potrebu za sveobuhvatnim pravnim i političkim okvirima koji podržavaju fer prakse u kulturnom i kreativnom sektoru, uključujući zaštitu socijalnih i ekonomskih prava kulturnih radnika.
- Edukovanje i osnaživanje umetničke zajednice o njihovim pravima i benefitima fer prakse ključno je za pokretanje promena i transformaciju ka kreativnoj ekonomiji sa misijom.
- Interdisciplinarno oblikovanje politika zasnovano na istraživanjima, kao i reforma obrazovnih programa, mogu pomoći u povezivanju kreativnosti sa praktičnim aspektima kulturne ekonomije i poboljšati ekonomski položaj umetnika.
Ceo izveštaj sa događaja sa detaljnim izajavama i zaključcima učesnika dostupan je ovde.
Događaj je organizovao Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije u okviru zvaničnog pratećeg programa UNESCO Mondiacult 2025 konferencije o kulturnim politikama.